Antimaterijalni svetovi (1959.)
Kada se satelit izbaci u vanjski prostor, dete ne može shvatiti da iza toga postoje mozgovi naučnika, ali inteligentan odrastao čovek shvata da mozgovi naučnika sa Zemlje upravljaju satelitom. Slično, manje inteligentne osobe nemaju informacije o stvaraocu i Njegovom večnom prebivalištu u duhovnom svetu, koji je daleko iza našeg dosega vidljivosti; ali postoji i duhovni svemir i duhovne planete koje su mnogo prostranije i brojnije od ovih u materijalnom svemiru. Iz Bhagavad gite primamo informaciju da materijalni svemir čini deo (jednu četvrtinu) kreacije. Takva nam je informacija dostupna opširno u Srimad Bhagavatamu i ostaloj vedskoj književnosti. Ako se energija života može stvoriti u naučnoj laboratoriji “interakcijom određenih fizikalnih i hemijskih spojeva”, zašto onda materijalistički naučnici nisu sposobni napraviti život? Oni moraju jasno znati da se duhovna sila razlikuje od materije i da nije moguće proizvesti takvu energiju ni sa kakvim materijalnim prilagodbama. Rusi su i Amerikanci, bez sumnje, vrlo napredni u mnogim ograncima tehnološke nauke, ali još uvek nemaju znanje o duhovnoj nauci. Oni će morati da uče od superiornije inteligencije da bi stvorili savršeno i napredno ljudsko društvo.
Rusi nisu svesni da je u Srimad Bhagavatamu socijalistička filozofija najsavršenije opisana. Bhagavatam nas podučava da je sva prirodna bogatstva (poljoprivredna, rudna itd.) stvorio prvobitni stvaralac i zato svako živo biće ima pravo uzeti udela u njima. Nadalje je rečeno da čovek treba posedovati samo onoliko dobara koliko mu je dovoljno da održi svoje telo, i da ako želi više od toga, ili uzme više nego što mu pripada, podleže kazni. Takođe, rečeno je da se prema životinjama treba odnositi kao prema vlastitoj deci.
Mi verujemo da nijedna nacija na Zemlji ne može opisati socijalizam tako dobro kao Srimad Bhagavatam.
Živa bića, izuzev ljudskih, mogu biti tretirana kao braća i deca, tek kada imamo potpunu predodžbu o stvoritelju i stvarnoj prirodi živog bića.
Čovekova želja da bude besmrtan ostvariva je jedino u duhovnom svetu. Kao što je rečeno na početku ovog eseja, želja za večnim životom znak je uspavanog duhovnog života. Ljudska se civilizacija treba usmeriti prema tom konačnom cilju. Svakom ljudskom biću je moguće da se prenese u to duhovno carstvo pomoću procesa bhakti-yoge kao što je ovde opisano. To je velika nauka, i Indija je dala mnogo naučnih spisa po kojima se savršenstvo života može realizovati.
Bhakti-yoga je večna čovekova religija. U vreme kad materijalistička nauka prevladava u svim područjima – uključujući i načela religije – bilo bi oživljujuće videti principe večne religije čoveka s tačke gledišta modernog naučnika. Čak je dr. S. Radhakrishnan priznao na svetskoj konferenciji za religiju da moderna civilizacija neće prihvatiti religiju ako je nauka ne prihvati. Radujemo se što možemo objaviti ljubiteljima istine da je bhakti-yoga večna religija sveta i da je namenjena svim živim bićima večno povezanim s Vrhovnim Gospodom.
Sriman Ramanujacarya definiše reč sanatana ili večno, kao ono što nema početka ni kraja. Kada govorimo o sanatana-dharmi, večnoj religiji, prihvatamo tu definiciju kao gotovu činjenicu. To što nema ni početka ni kraja ne liči ni na što sektaško što ima svoja ograničenja i prepreke. U svetlu moderne nauke moći ćemo videti sanatana-dharmu kao glavnu okupaciju svih ljudi sveta, pa i svih živih bića univerzuma. Ne-sanatana religijska vjera može imati neki početak u čovekovim analima, ali nema istorijskog izvora sanatana-dharme jer ona večno ostaje sa živim bićima.
Kada čovek ispoveda da pripada određenoj veri – hinduizmu, islamu, hrišćanstvu, budizmu, ili bilo kojoj drugoj sekti – i kada se poziva na određeno vreme i okolnosti rođenja, takva privremena imenovanja nazivaju se ne-sanatana dharma. Hindus može postati musliman, ili musliman hindus ili hrišćanin itd, ali u svim okolnostima postoji jedna konstanta. U svim okolnostima on služi druge. Hindus, musliman, budista ili hrišćanin u svim okolnostima je nečiji sluga. Određena vrsta vere koja se ispoveda nije sanatana-dharma. Sanatana-dharma je stalni pratilac živih bića, sjedinitelj svih religija. Sanatana-dharma je služenje.
Iz knjige A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada “Lako putovanje na druge planete”
Написано под: Lako putovanje na druge planete | Оставите коментар
